Godinama ljudi iz centralne Bosne i Krajine odlaze u Međugorje i dobivaju sezonske poslove na građevini, u vinogradima ili obiteljskim imanjima.
Dnevnice im se kreću od 30 do 40 KM. Oni se okupljanju na ulazu u Međugorje, preciznije na raskrsnici Čitluk – Ljubuški.
Kažu da je ovo pijaca radne snage, na koju čak znaju doći i biznimeni iz susjedne Hrvatske. Oni traže građevinske i šumske radnike. A njih je najviše na “Alijinom trgu” u Međugorju.
Prosječno ih je dnevno od 200 do 300, starosne dobi od 25 do 50 godina. Dosta je i bivših pripadnika Armije BiH, a ponajviše iz Zenice, Kaknja, Živinica, Bihaća, Travnika…
Glavni menadžer za sve ove poslove je Pero Vrljičak., kažu vlasnik svega i svačega u Međugorju. Ima i svoje – “Matanove dvore”. Kažu da je rodom iz Imotskog, radio je u Njemačkoj, a za vrijeme rata se doselio u Međugorje.
– Ja sam prvi doveo Bosance da rade u Hercegovini. Devedeset šeste!. To su najbolji majstori za drvo. Mogu i žbuke, ali o kamenu malo znaju. Meni su sve uradili, a onda počeli dolazit u grozdovima. Jerbo, otkad je stigla Gospa, tu se ljudi razlinili, a Bosna ekonomski oslabila. Baš ko što je turizam razlinio Dalmatince. A ove ljude muka goni da rade za pedeset, trijest, pa i dvajest maraka dnevno, prenosi Brotnjo.info.
Ovu “crnu burzu rada” ponekad zna rastjerati policijska patrola, ali rijetko kada im napišu prijave ili kazne. Nemaju dokaza, a i prešutno se solidariziraju s tim ljudima. Nevolja ih je natjerala.
Policija je tu prisutnija, jer se zadnjih godina radnicima na “Alijinom trgu” priključila i ekipa lopova. Predstave se kao nezaposleni ljudi koji bi radili na građevinskim objektima ili u vinogradima. Pogode posao, a onda opljačkaju gazde. Za jednim Kerimom (tako se predstavljao) danima je trajala potraga. Opuhao je imanje Mate Komerca.
Od tada su Hercegovci oprezniji i bez dokumenata ne dozvoljavaju ni jednom Bosancu da im uđe u posjed.